Svetlo je lako voleti

Kažeš da voliš sve u vezi mene. A voliš li moj mrak? 
"Tvoj mrak." Ponovila sam i dublje se zamislila.
"Da.
Volim tvoj mrak." 
A zašto? Zašto ne odeš, dok te ne proguta, zašto ne bežiš od mene? Nisam dobar.

Pogledala sam u te oči i nasmešila se. 
"Možda zato što me teraš, a ja ne volim da radim šta mi se kaže. A možda i zato što vidim tu svetlost u dubini tvojih očiju. Više ne sija punim sjajem, na ivici je da se ugasi. Ali postoji jedna stvar. 
Ja imam dovoljno svetla, da upalim ponovo tu iskru.
Žao mi je, ali videvši trag te vatre u tebi, shvatila sam da ne želim da odem. 
A ako zaista želiš da pobegnem, moraćeš više da se potrudiš.
Možda neću uvek biti fizički prisutna, možda ti se neću javljati.. Ali biću tu.
Jer znam da će vredeti.
Jer nemoj da zaboraviš, kad odlučiš da pobegneš sam od sebe, ja ću i dalje biti tu.
Da te sačekam.
Uvek, ali uvek ću biti tvoje svetlo na kraju tunela.
Ako odlučiš da skupiš hrabrosti i suočiš se sa svojim mračnim tunelom.
Ne znam, neka kažu da sam luda, ali verujem da ćeš uspeti.
Ne dozvoli tim očima da zauvek izgube sjaj, ima toliko stvari koje možeš da vidiš, samo ako odlučiš da otplešeš taj krajnji valcer sa svojim demonima.
Da. " 
Smešim se.
" Na čudan način volim i taj tvoj mrak. "