Krojac veselih odela

Zaboravila sam tvoje lice.

Zaboravila sam kako izgledaju smejalice oko tvojih usana kada se nasmešiš.

Zaboravila sam da si se smejao preda mnom.

Tvoja boja glasa je sada samo odjek, predugo je nisam čula.

Zaboravila sam tvoj hod.

I naše razgovore.

Zaboravila sam kako si me zasmejavao kada sam tužna i zaboravila sam kako je to biti oraspoložen.

Zaboravila sam onaj mladež na tvom potiljku,

I tvoje ruke na mom licu.

I onaj zagrljaj, poljubac u vrat i tvoje " Nemoj još da ideš ",

I to sam zaboravila.

I sve cigarete koje smo popušili, i ono jutro koje smo zajedno dočekali i svaki pramen moje kose koji se prošunjao između tvojih prstiju.

Sve je to zaboravljeno.

Zaboravila sam da preguram dan sa tvojim imenom na usnama.

I ne znam da li treba da se izvinjavam zbog toga.

Jer,

Htela sam da ostanem. Možda hoću i dalje. Ali nisam toliki mazohista, i ne privlači me konstantno odgurivanje.

Nisam mislila na tebe ceo dan, dok mi nije rekao ' on je tvoja ljubav '.

I moje lice se skamenilo u trenutku.

Jer on možda nije moja ljubav.

Ne znam.

Nema znakova pored puta koji bi me naveli ka tebi, ponovo.

A ja, kako već pesma kaže, " nisam krojač veselih odela, ni čudotvorac što učini čuda "