Zanima me, da li znate nekoga ko prodaje maglu?

Primecujete li ili je to pak stvar samo sa mnom? Cini mi se da, sve cesce, vreme napolju predstavlja reflekciju mojih osecanja i mog unutrasnjeg raspolozenja. Naime, kada je sunce uspelo da se probije i zasija u sred novembra, u meni se probudila nada. Samo mali tracak nade i odsjaj u ocima za koji sam zaboravila kako izgleda. Medjutim, u poslednjih par dana magla se zavukla u ovaj grad i kao da ne planira skoro da ide. Nepregledni putevi nejasni bas kao i njegov um. Hladan vazduh koji me plasi, jer otudjuje. A nervira jer ne mogu da ga osetim, jer ne znam da li sluti na prvi sneg. Isto kao što njegov um nikako od ove magle ne mogu da pročitam i shvatim je l zahlađenje na pomolu, ili će možda, samo možda tračak sunca uspeti da razbistri vidike. Nejasno je, a mene nejasnoća zbunjuje, uz to što me plaši. Strepim da se ne izgubim, pa ne nađem put kući. Mada, možda je baš to ono što mi treba, da se izgubim. Ne znam. Razmišljam sad. Jebeš meteorologiju, i ovu glupu maglu! Ja samo hoću ponovo da budem srećna. I hoću da se smejem. Jako, grleno, iskreno. A ako je magla cena, platiću je.