Uspomene

Koliko umeo da bude bolan, neprocenjiv je osećaj prelistavanja uspomena.
Setiš se, u nekom potpuno nevažnom trenutku, kako si upoznao nekoga i pre nego što si ga znao.
Setiš se nekih prvih razgovora, naiđu tako niotkuda pa kreneš da ih analiziraš i tražiš u njima sve tajne poruke.
Vidiš koliko si se kroz godine promenio i kako kroz godine drugačije vidiš stvari.
Svi strahovi su prevaziđeni odavno.
Lepota je dobila potpuno novo značenje.
Sećaš se prvog poljupca i onog koji nije bio prvi, ali si ljubio kao da jeste.
Onaj koji si čekao u neizvesnosti i koji ti je uvek bežao. I koji te podsetio šta je to tako lepo u zaljubljenosti,
Kada se dogodio.
Setiš se prve čašice žestine i toga kako ti je jedna bila dovoljna da se smeješ kao lud čitave večeri.
I prvi dim cigarete koji je izazvao napad kašlja, ali bio si uporan.
Svi razgovori do duboko u noć, smeh koji je budio roditelje.
Prvo ' Volim te ' i prvi uzdah.
I prvo svitanje.
Sve letnje noći provedene uz tvoje ljude, koji danas više nisu tvoji. Ali su bili i niko neće njihovo mesto zauzeti.
Prva vožnja sa vršnjacima i glasan smeh sa zadnjeg sedišta.
Školski dani, predugi pogledi i osmesi. I oni slučajni kratki susreti pogleda od kojih duša zaboli.
Obećanja, pogažene reči, opraštanja..
I zagrljaji, ljudi moji!
Zagrljaji.
Oni u kojima daješ celog sebe i oslobađaš se svega lošeg.

Uspomene.. Čuvajte ih dobro, nemaju cenu.