Od mog haosa napravi umetnost

Da, zaista mi je trebao neko ko će podneti mene celu.

Ne umem da igram igrice i ne umem da se vodim razumom, ukoliko je i srce jedna od opcija.

Da, mnogo puta sam se opekla. Ne, nisam izgorela, postala sam požar.

Planem u sekundi i povučem se u sebe.

I treba mi da budeš dosadan i da me zasmejavaš kada sam takva.

Jer znamo da ću na kraju popustiti.

Nekada odlazim.

Ali samo da bi video da ti nedostajem i da bi me potražio, jer ti se uvek vratim.

Ne mogu da te poljubim, ukoliko mi to kažeš i ne želim da me grliš ukoliko ti prigovorim da to retko radiš.

Kada ti kažem da mi pustiš neku pesmu, očekujem da mi je posvetiš.

I kada ti se uvučem u naručje, treba mi da ćutimo malo zajedno.

Potreban mi je neko ko nema granice u baratanju ironijom i sarkazmom.

Ako odlučim da ti odrecitujem Prevera,

da me saslušaš i čuješ. Jer tebi pričam.

Da me guraš od sebe samo kako bi me jače privukao u zagrljaj.

Trebaš mi da raspravljamo o godišnjim dobima, jer ti si leto, a ja jesen.

Komplikovana sam, kontradiktorna i naporna.

Često ni sama ne znam šta želim.

Ali trebaš mi da prihvatiš haos u mojoj glavi i napraviš od njega umetnost.

Jer ti to možeš.

Jer ti ja to dozvoljavam.