Kada me pitaš " šta sam ti ja " ?

Ti si meni nekako oduvek bio neostvarena želja.
Neko koga gledam izdaleka i uporno ne skrećem pogled čak ni kada mi istim uzvratiš.
Neko pred kim sam mogla da glumim da sam jaka, jer sam znala da nikada neću imati priliku da ti pokažem svoje slabosti.
Nikad, jer bi možda ti bio jedna od njih.

Sećam se dana kad sam te upoznala. Sećam se upaljača oko kog smo se prepirali, čisto tražeći neki povod za razgovor.
Sećam se kako sam zadrhtala pod tvojim pogledom prvi put i pobegla od istog.

I onda te se sećam iz prolaza. Kad te sretnem kasneći u prvu smenu u školi. I kad te tražim pogledom na tom istom mestu kada idem iz škole. Par puta smo kafu ispijali u istom lokalu.
I uvek sam te gledala. Besramno. Želeći da vidiš da te gledam. A nikada nisam pričala.
Jedva čujno bih nekada promrmljala ' Ćao ' u prolazu, strepeći da nećeš uzvratiti pozdrav.

Znaš do onog dana kad sam te prvi put poljubila, nisam razmišljala o tvojim očima. Kažem do tog dana, jer od tada one su jedina slika u mojoj glavi.
Tvoj glas dodiruje svaki moj nervni završetak i tvoji poljupci rasplamsaju moju krv i dovode je do faze ključanja.
Znaš, ranije mi je bilo dovoljno da sve svoje želje koje su se činile nedostižnim ispunim na kratko, čisto zbog sebe. Sa tobom je drugačije. Sa tobom je sve nedovoljno i tiho i bolno priželjkujem više.

Više samo naših razgovora. Više poljubaca. Više tvog stidljivog osmeha. Više laži kojima me kupuješ. Više moje naivnosti jer svaki put nasednem. Više tebe. I nas zagrljenih. I naših isprepletanih tela. I više neprospavanih noći. I mene pripite kako previše razgovaram. I tebe kako me slušaš. I tebe..

Nedostaješ mi.
Budala sam i bila kada sam pomislila da me je sve prošlo.
Valjda je tako sa najlepšim željama koje ostvariš. Ne možeš se čak ni inatiti