Odlazak

Nije primetio da me nema.

Isto kao što već mesecima uporno sipa šećer u moju kafu, ne znajući da sam počela da pijem gorku.

Nije primetio da sam počela da spavam sama, i da je moja polovina kreveta već neko vreme hladna.

Nije primetio da mi je ugašeno zvono na telefonu i da se kući vraćam kasnije.

Bojim se, nije primetio da smo odavno postali dva različita sveta.

Stoji pored mene, prolazi pored nas i ne primećuje.

Mene nema.

Kažem vam, nije primetio da već neko vreme nema mojoj cipela na pragu i da je ormar odjednom oslobođen garderobe.

Pa se pitam, da li me je primećivao dok sam bila tu?