proputovanje🍀

✨Od trenutka izlaska iz majčine utrobe, sve je to jedno proputovanje.

Nekad čekaš bus za Beograd, pa greškom uđeš u onaj za Kragujevac. Pa skapiraš kako je to do jaja grad i kako je skroz kul ova devojka koja te uputila u restoran sa najjačim hasom. Pa onda nazad za Beograd, gde te u tramvaju spopadne lik sa nekom opasnom dijagnozom, pa nakon tog stresa skapiraš da Beograd nije samo Dedinje, Knez i Zvezdara i da nije baš skroz beo. I da sve ima svoje dve strane. Odeš onda negde preko, nađeš dobru šljaku, radiš sa diplomom sve pet, al sjebeš se kad dođeš kući u svojih trideset kvadrata, jedeš neku picu od juče i vidiš ćaleta i kevu na malom ekranu. Smejete se i pričate jedni drugima kakvi su dani, kod njih je pao sneg, kod tebe jebote leto, nedostaješ nam sine, vidimo se uskoro rođeni nemojte da se sekirate, samo kevo smotaj one tvoje sarme kad budem dolazila. 

Pa onda malo plačeš pre spavanja, jer znaš da plače i ona. Ali se vratiš i grliš ih kao da sutra ne postoji. Jer na kraju krajeva, sutra nikad ne postoji i svaki je dan samo današnji. 

Kreneš sa nekim njim, pa se volite najjače na svetu, al krenu problemi, pa se razilazite i to ti je kao ovo sa pogrešnim busevima. Nikad ne znaš šta te čeka. 

U suštini to je ceo život, jedna autobuska stanica, aerodrom, taksi ili železnička. Kreneš, stigneš, vratiš se. Živiš.✨