Beautiful madness

Mislila sam, kao klinka koja se loži na romantizam i englesku književnost, da je ljubav nešto lako, nežno. Da je ljubav onaj cvetni parfem koji se krije ispod tirkizne ešarpe na tvom vratu. Da je poput kiseonika, laka i nevidljiva, neophodna.

Onda sam skapirala da je ljubav luda. 

Da je opasna i prava adrenalinska vožnja.

Kad sam te upoznala, počela sam da razumem Hitklifa. 

Pomerila sam svoje granice, skinula se i dopustila ti da me prezireš.

Da me učiš napamet,

Da te ne zaboravljam.

Kad sam tebe upoznala, pocela sam da lazem.

Da nekontrolisano cupkam nogom.

Pocela sam grubo I bolno da rascesljavam kosu,

kao da mi je ona kriva.

Kad sam te upoznala, pocela sam sebi da uskracujem stvari,

prvo secer u turskoj kafi,

zatim mleko u espresu,

led u koka koli,

uskratila sam sebi nikotin,

a prepisala THC.

Zatim sam se zatekla kako uskracujem sebi sve sto mogu,

I rec mogu menjam sa ne smem.

I tako ne smem praznu sobu,

ne smem ispite,

smeh,

knjige,

poeziju,

drugu ljubav,

nov pocetak,

drugi broj,

zaboravljanje.

Gusila sam samu sebe sto sam se nasla ikad u tvom zivotu I sto tumaram po istom ocajnicki trazeci izlaz.

I sto ti cujem korake, kako ides za mnom i teras me, a ja slepa ne vidim koliko jos do svetla.

Godinama kasnije sam shvatila, ljubav je luda.

Ustvari ne, Hitklif je lud.