Melodrama

Na levoj nozi, iznad članka imam ožiljak od brijača. Žurila sam i ne obraćajući pažnju zasekla sam tako duboko da je peklo kao đavo. Na levoj ruci, iznad lakta imam ožiljak od rođenja. Kapiram da se doktor muški namučio da me izvadi iz kevine utrobe, pošto taj podliv ne jenjava godinama. Na desnoj potkolenici imam duboki oziljak zbog kog sam digla celu kucu na noge i urlikala od bolova, iako nije toliko bolelo koliko sam samo zelela da vristim iz nekih drugih razloga. Na levoj ruci imam ožiljak od svoje druge godine. Razmaženo derište koje je sa dve godine zapretilo da ukoliko se ne uzme u naručje prislanja ruku na vrelu peć. Neke stvari se nisu promenile nikada.

A tu, na levoj strani grudnog koša, duboko ispod površine imam ožiljak od tebe, ljubavi.

Kako je morbidno samo nazivajuci ljubavi coveka koji je svesno unistavao svaki atom moje duse zarad svog egocentrizma i bezobrazluka. 

Kako je jadno prisecajuci se da sam mu ja to dozvolila. 

Lozilo me do besvesti sto nisam znala sta sledece mozes da uradis, 

izgovoris, 

odglumis, 

slazes, 

pokoris. 

Gusilo me i davilo svako neznanje gde si, koju skidas dok ni ne pomisljas na mene, cupas li je za kosu i da li te stiska butinama. Iz tog istog davljenja na povrsinu me izvlacilo tvoje bezobrazno javljanje u pola noci, da ovaj mazohista u meni pomisli kako mozes da jebes druge, ali kako samo na mene mislis kad si sam.

Mesala sam navucenost na tebe sa izmisljenim ljubavnim trenucima koje sam kreirala u svojoj glavi.

Kad mi se vristalo, ja sam ustajala iz kreveta i sedela na hladnim plocicama vecea, cekajuci da vidim da li ces barem jednom krenuti za mnom.

Palila sam jednu za drugom cigaretom svaki put kad bi mi dodelio epitet glumice.

Hvala ti, to i jeste moja najveca ljubav, ali paradoksalno je to sto ispred tebe nikada nisam glumila.

Bila sam saucesnik, izvrsilac, zrtva i svedok unistavanja svoje malenkosti.

I glumac i reziser, 

scenograf, 

blagajnik i pubilika.

Plac, smeh, aplauz i naklon.

A ti, ljubavi, zapravo nisi bio nista.

Tebi me pripisujem nijedan deo mog unistenja.

Zelim ti samo da par noci ne pronadjes san, da te savest malo ugrize i da se mozda osetis kao covek.

Da prazninu u tvojoj dusi ispune bol I krivica, i da shvatis da je oduvek u tebi bio skriven decak.

I da nikad vise nikome ovo ne uradis.