Sve ono što nikada nisam uspela da kažem

Znaš,pisanje je ono što čini da se osećam živom. Kada sam srećna,volim da pišem o tome i zauvek imam nešto što će me podsetiti na trenutke kada sam se smejala iz sveg glasa. Kada sam tužna,ja se jednostavno udružujem sa svojim bolom i nikada ne bežim od njega. Zato sam postala donekle i predvidiva,svi moji tekstovi nose sa sobom tu neku melanholičnu notu. Priznajem,nisam osoba koja zna da uživa u životu i koja se preterano trudi da radi isto. Da,znam da je to loše. Da,znam i da to ne liči na mene. Mnogi me znaju kao uvek nasmejanu,uvek raspoloženu i pozitivnu osobu. Malo njih zna pravu istinu o meni..
Jedan čovek je uspeo da me pročita iz prve. I dalje me muči to pitanje koje mi je postavio.. 'Zašto omalovažavaš sebe? Zašto smatraš da nisi dovoljno dobra za njega,za sve? '
Ne obraćam pažnju često na takva pitanja,ali ovo me je uznemirilo,priznajem.
Mali je broj osoba koje me poznaju. Čak mi se s' vremena na vreme učini da ne poznajem samu sebe..
Nikada nisam žudela za pažnjom. Nikada nisam bila najlepša. Niti najzgodnija. To pogotovu. Niti sam bila najpametnija. Pa čak ni najduhovitija. Uvek sam bila ta neka zlatna sredina. I shvatam da sam pogrešila. Pogrešila što sam se zadovoljila time. Nikada se nisam borila za sebe. Nikada nisam bila dovoljno dobra. Ali ja nisam marila. Meni je bilo bitno da ja imam papir i olovku. Ništa više..
Ovaj tekst želim da iskoristim da se izvinim nekim osobama.
Jednoj osobi,kojoj nisam stigla da kažem izvini.
Dakle,izvini što nisam umela da poštujem tvoja odricanja koja si imao zbog mene i mog detinjstva. Izvini što nismo duže i češće pričali,sada shvatam da je bilo toliko stvari koje nikada nisam saznala o tebi. Izvini za svaki postupak koji te povredio,nije mi bila namera. I izvini što nisam mogla da budem uz tebe kada je bilo najgore. Obećavam ti,učiniću te ponosnim. A i sama ću te sa ponosom spominjati.
Izvinjavam se,zatim svakoj osobi koju sam nesvesno povredila nekim svojim rečima.
Izvinjavam se jednoj devojci što sam dopustila nekoliko puta da par teških perioda prebrodi sama. Drago mi je što je sada tu.
Izvinjavam se svim osobama sa kojima sam izgubila kontakt,a bila sam bliska. Uvek možemo da idemo na neko pivo! :)
Izvinjavam se jednoj ženi što je zbog mene sto puta dolazila u neugodne situacije,što je morala da crveni na roditeljskim sastancima,izvinjavam joj se za svaku ružnu reč i zahvaljujem joj se za svaki zagrljaj koji je zaustavio suze.
Izvinjavam se jednom malom dečku što ga često zapostavljam i što ne provodim mnogo vremena sa njim,iako ga volim više od svega na svetu.
I izvinjavam se tebi..
Za sve prećutano,za sve što nije valjalo. Izvini za svaku reč koja te povredila,kunem se da nijedna nije izgovorena sa tom namerom. Izvini,ja obično one koje volim najviše povređujem. Izvini za svu moju komplikovanost. I hvala. Hvala što si mi mnogo puta otvorio oči. I što si me prihvatao ovakvu. I što si pokušao da me voliš. Hvala ti. Uvek ćeš imati prijatelja u meni. Nadam se da ćeš moći da mi oprostiš.

I na kraju,želim da kažem svima vama koji mislite da niste dovoljno dobri,svima koji se plašite odgovora sredine na vas,KO IM JEBE MATER. (Priznajem,ne baš književno.)
Pronađite ono što volite,dajte sve od sebe i gurajte napred. Nemojte da razmišljate,često nas razmišljanje ubije. Samo se prepustite. I zapamtite,neke stvari se neće dogoditi same od sebe,treba im neko da ih pogura!
I nikada,nikada nemojte da povredite. Ja jesam. A kada povredite nekoga,mnogo jače zaboli vas.
Nikada nije kasno za ispravljanje krivih puteva!