I mean really,why her?

Nakon svakog prekida kontakta sa nekim ljudima,javljaju nam se pitanja. Ona vrsta pitanja koja navodi na razmisljanje i produbljuje bol. Ono sto mene izjeda jeste,zasto je sa mnom drugačije? Zašto sam ja prva koju je obrisao iz svog života? Prva kojoj se nikada nije vratio? Nakon svakog prekida pre mene je patio,nakon naseg je vec fokusiran na drugu devojku..

I te slike.. To jeste banalna i glupa stvar,isto kao i datum,al' svejedno.. Zaboli kada vidis da je tek tako odlucio da ih se otarasi.. Eto reci,otarasi. Kao da su mu bile na teretu i kao da su bile tu na silu.. Jesam li i ja tu bila na silu? Je l' bilo iole iskreno sa njegove strane,uzeci u obzir koliko je srecan sto se sve konacno zavrsilo? Jesam li opet ispala glupa sto sam poverovala da sam jedina bitna i da nema nijedne druge?

Ne znam..
Koliko god ljudi govorili da je lagao,ja opet ne verujem u to. Mozda ga predobro poznajem,a mozda idealizujem.
Ma ne. Nemoguce da se pretvarao sve vreme. Dobro,na pocetku,i dobro pred sam kraj,ali imali smo uistinu dobru sredinu. I ne stidim je se,da se razumemo. Nema te slike koja je obrisana,nema tog datuma koji nije zapamćen. Samo skrivam to od ljudi. Ne dozvoljavam da vide moju jedinu slabost. Cesto sam bila od onih koji svoje rane ponosno nose da ih svi vide i samim tim im pruzaju oruzje kojim ce ih ubiti. Ovog puta ću svoje rane spakovati daleko od očiju okoline.

Šesti je. Možda je došlo vreme da krenem dalje,možda ću sačekati još malo. Jer na kraju dana,samo želim iskrene odgovore na svoja pitanja i tek onda ću moći da nastavim. :)