Panta rei

Život je reka, draga moja. 

Niko se nije zadovoljio jezerom od života. 

Ničija egzistencija nije naviknuta na stagniranje, 

iako neko veruje da mu je udobno u toj zoni komfora, 

Nije. 

Lažu sami sebe. 

Više se ne budimo sa prvom mišlju na nas. 

Nisi mi jutarnji osmeh uz prvi dim cigarete 

Dok mi vrela tečnost prlji jezik. 

Nisam ni ja tebi. 

Ne pomisliš na mene kada vidiš kutiju plavog winstona. 

Ni ja ne mislim na tebe kada dođem u taj grad. 

Kad se izgubim, pomislim na tebe koja možda skrivaš putokaze u rukama, 

Ali onda zastanem. 

Nasmešim se, iako nisi tu, pa krenem po svom nahođenju. 

Lutam, ali uporno pronalazim izgubljene delove sebe. 

Draga, i naša ljubav je bila reka. 

Bilo bi glupo da je, nas neiskusne moreplovce, zadesila močvarna ljubav. 

Tek smo počeli plovidbu, 

Nama treba struja! 

Da nas vodi, da se ne vrtimo u krug. 

Možda se sretnemo negde na sredini okeana, 

sa nekim drugim ljudima, 

možda sami. 

Zato ne plači, draga. 

Smej se. 

Grabi svaki sunčev zrak, 

udiši vazduh punim plućima i ne misli o tome gde ćeš biti sutra. 

Život je more, za one koji su hrabri. 

I večeras, pre nego što usniš, 

Zapamti još ovo: 

Panta rei. 

Sve teče i sve se menja.