Sva pisma koja nikada nisu isporučena

Pre par godina sam napisala tekst u kome sam rekla nekim ljudima stvari koje sam prećutkivala, što reči zahvalnosti, što reči izvinjenja. Izgleda je došlo vreme da večeras, pošto mi se malo duša kida, napravim presek i ponovim to.
Zapravo, dugo nisam pisala i iskreno mi je teško, jer nemam pojma kako da počnem.

Hoću da joj kažem da je volim i da volim naš mali svet. Da volim što je tu. Iako imamo specifičan odnos, koji se zapravo menja iz dana u dan, znam da je imam i da ćemo se imati uvek. Želim da joj izrazim zahvalnost što ne osuđuje moje postupke, što je moja hladna glava i što me prihvatila, sa svim mojim besnim glistama i odlascima bez javljanja. Ona već sve zna, neću se ponavljati.

Ima tu još jedna Ona. Na neki čudan način moja srodna duša. Jer verujte mi ljudi, niko nema tako izopačene umove kao nas dve, to odgovorno tvrdim! Želim da joj se izvinim što ne provodimo više vremena zajedno i da joj se zahvalim što me sluša kao pokvarenu ploču iznova i iznova, pet godina unazad. Što je sve moje ljubavi sa mnom prežalila, što smo sve bolesti zajedno preležale i što smo se uvek jedna drugoj vratile. Hvala ti što mi veruješ i nadam se da znaš da sam ja uvek tu. Iako ima problem sa mojim žutim minutama kad se otuđim od sveta, mora da zna da se ja uvek vraćam. I da zapravo nikada ni ne odlazim.

Postoji jedan On u mom životu i ljudi, ta vrsta povezanosti i telepatije je zaista previše čudna. Uzajamni osećaj neke vrste pripadanja jedno drugom još pre no što smo znali za sebe je toliko istančan i jak da nekad zaista ume da me prestravi. Moj besplatni džuboks. Moj maturski rad.
Najkomplikovaniji odnos ikada, a opet toliko jednostavan. Jedna retko kvalitetna osoba. Hoću da mu kažem da mi je drago što sam baš sa njim prošla sve što sam prošla. Znala sam ja da si poseban i da ćeš mi uvek biti poseban. Na neki moj i na neki naš način, Ti ćeš već razumeti.

I baš u ovom trenutku dok pišem ovo kreću kao po migu prvi taktovi pesme ' Lost on you '.
Moja duša i Mesec mog života. Moje malo sve!
Neću pričati o udaljenosti između nas, jer kolika god ona bila, ono obećanje ne može ništa na ovom svetu da poremeti. Ti si moj mir. Ti si moje drugo ja. Ti si moj mali svemir i moja amajlija. Želim samo da znaš da te nikada nisam osudila i da svaki put kad me duša zaboli, osećam da si loše. Znam da nikada nećeš biti ista osoba kao onog dana kada sam te upoznala, ali sam sigurna da ćeš biti samo bolja. Pregurali smo mi ono što je nemoguće izgledalo, preguraćemo sve. Ti si ipak na kraju krajeva, moja Betovenova ' Za Elizu '! Kako sam već rekla, za pet, za deset godina, ma zauvek!

Da li imate osećaj da dok ste sa nekim osećate tu dozu sigurnosti i mira? E ja tu moju osobu oslovljavam sa 'kućo'. Ne jer on tako zove bliske ljude, već zato što ja imam taj osećaj u vezi sa njim. Stalne kritike na moje neodgovorno ponašanje i nikada nijedna osuda. Ne znam gde pronalazi toliko razumevanja za moja nerazumna dela i teorije. Hvala ti kućo što me trpiš. Ali zaista, ja na tvom mestu ne bih imala živaca. I izvini što sam naporna i puna pitanja i što uvek tražim skrivena značenja u svemu što mi kažeš. Izvini i što sam te dovela u znaš već koju situaciju. Ali nemoj da zaboraviš koliko te volim.

I ostavljam za kraj Tebe.
Jer čak i da uzmeš nekada da čitaš ovo, znam da nećeš stići do kraja i ponovo na korak do toga da saznaš nešto, odustaćeš.
Hvala ti što sam te upoznala. Hvala ti za neizmernu inspiraciju i što si mi ponovo nesvesno stavio olovku u ruke. Zaita verujem da sam te upoznala, ma šta god mislio i ti i bilo ko drugi. Imam zapravo najviše da ti kažem, ali ovaj okean udaljenosti između nas je utopio sve reči. Mislim da sam te volela. Zapravo ne mislim, đavo da ga nosi, znam da jesam. Ne znam šta da ti kažem, smišljala sam u glavi noćima šta bih ti rekla kada bih te srela ponovo, i nisam nalazila reči. Mogu da ti kažem samo da ja verujem u tebe, iako često ne veruješ sam u sebe.
Ja znam da ćeš ti pronaći pravi put, u kakvom se god lavirintu našao. Ali ne mogu da ti kažem da ću i ja stajati na kraju istog, jer ovaj okean koji sam pomenula, došao je i do mene. A ja nisam toliko jaka, ja sam samo obični knjiški moljac. Utopiću se i ja i vremenom će nestati uspomena na najlepši period mog života. Mada, koliko god to ne želela, imaćeš uvek u meni prijatelja.

Završavam pesmom ' Forever Young ' i ti se samo nasmeši jer ćeš razumeti.