Slepljene maske

Oko glave venac sačinjen

Od bujno procvetalih ruža.

Vidiš ih u crvenoj, krv crvenoj

Boji.

Ali nisu.

Oko moje glave leti sve,

Samo crvene, srećne misli

Nikako.

Nosim masku proleća da

Ubijem ovu kišnu i tmurnu

Jesen u sebi.

I nosim je tako ubedljivo,

Da je vama, prolaznicima,

neprimetna.

Anoreksične vile u mojoj glavi,

U preširokim crnim haljinama

Plešu valcer.

Vrte se do iznemoglosti, umorne.

I ne posustaju.

Poslednje atome snage

Izvlače na površinu. I plešu, da.

Ako se dobro zagledaš u

Njihova lica, uspećeš da vidiš

Ljubičaste krugove oko njihovih očiju

I upale obraze.

Usne suve, ispucale od

Vetra, modre, potpuno plave boje.

Crvene kapljice krvi se

Bore da ne probiju na

Površinu.

Oko zglobova zavoji, ostareli

Da se već sami od stajanja i

Prepravljanja, odvezuju.

I te mrlje od krvi,

To je jedino crveno.

Oko moje glave, te ruže, nisu crvene.

Uvele su i crvi izbijaju

I talože se na nekadašnjim

Obojenim laticama.

Jesen je poranila, a

U vašim očima se

Tek proleće javlja. I tu je razlika.

Svoje maske nosim neprimetno,

Stapajući se sa okolinom.

A tako sam daleko od vas.