Za godine tvoje, Katarina!

Kao pravi kradljivac,uspeo sam pre prvih zrakova sunca da se iskradem iz kreveta,a da me ne oseti.
Promeškoljila se i tiho promrmljala nešto u snu.
Nisam se usudio da skuvam kafu,jer sam znao da bi je miris probudio.
Zapalio sam cigaretu i seo na stolicu naspram kreveta.
Posmatrao sam je.
Usne su joj poprimile jarko crvenu boju,mora da loše sanja.
A kosa,od toplog letnjeg vazduha je postala vlazna, te se par pramenova sto joj padaju preko ramen uviše.
I dok joj trepavice dodiruju obraze,ona zarobljena u svom sanjalačkom svetu,ni ne sluti da odlazim.
I da će tog jutra, zbunjena što sam ustao ranije, ustati i skuvati dve kafe.
I čekaće.
Kada časovnik otkuca podne, nestaće joj strpljenja, pa će navući nešto odeće na sebe i sjuriti po dnevnu štampu i doručak ; ovog jutra posebno ljubazna prema prodavcu iz obližnje pekare.
Čak će pozdrav propraćen iskrenim osmehom uputiti onoj starici sa prvog sprata, koju nikako nije podnosila.
Budalasta malena moja, kao da pokušava da izvuče ponešto iz svakoga.
Sluti da znaju.
Ma predosetiće ona duboko u sebi šta se zbilo.
Ali nastaviće da čeka.
Radice uobičajene stvari.
Praviće se da je sve u redu,i da je moje odsustvo potpuno očekivana pojava tog dana.
Slikaće.
Prepravljati neke stare radove.
Možda će nešto novo naslikati.
A ja ću sedeti u vozu za Pariz , deleći kupe sa jednom mladom ženom i jednim mladićem.
I neću se obazirati na dekolte gospoje koja sedi naspram mene. Niti ću primetiti veliku modricu ispod oka tog mladića.
Razmišljaću o njoj.
O mojoj Katarini.
Znam da će navečer , kada vidi da me nema , a sat otkucava jedanaest časova poželeti da brizne u plač. Ali neće to učiniti.
Možda će besno lupiti šakom o stol. Možda ni toliko.
Ali neće ta suze pustiti.
I ne treba. Zbog jednog nitkova poput mene.
Ne bih to sebi oprostio.
Zato sam i otišao.

Zato što sam počeo da postajem zavistan od mirisa nje pored mene tokom buđenja.
Počeo sam da se navikavam da delim cigaretu sa njom.
I počeh i sam da se javljam starici sa prvog sprata.
Njene radove sam sa pažnjom posmatrao.
Bojim se da sam je čak i zavoleo.
Ali previše bi sebično bilo od mene da joj najbolje godine uzmem, dok sam ja svoje proživeo.
Nije za mene ta nevina i čista duša.
Šta bi joj ljudi rekli?
Znam, ne mari ona za ljude niti njihova mišljenja koja nije tražila.
Ali opet, nisam mogao to da joj uradim.
I priznajem, ne ide uz moje godine ovako kukavički potez.
Beg.
Ne volim rastanke. A uostalom, od nje se ne rastajem. Posle Katarine, neće biti drugih Katarina da je zamene.
Iako se nadam da će ona zameniti mene.
Povratih pogled na svoje saputnike večeras.
Ženin pogled bio je izgubljen u daljini,dok se mladić neprestano osvrtao oko sebe praveći se da je sve u redu.
Ko zna kakve nesreće prate ovo dvoje ljudi.
I ko zna od čega oni beže večeras.
Možda i oni, kao i ja, beže od ljubavi.

' Oprosti mi, Katarina. '

Ukoliko i pronađe cedulju pod jastukom, bednu poruku koja neće učiniti da mi oprosti uistinu , pretpostavljam da će joj samo pronaći mesto u kanti.
Ali znam je ja dobro.
Čekaće ona i dalje. Možda će misliti da je ovo jedan od mojih hirova.
Da se vraćam.
Ali kako se samo vara.
Volim te, Katarina. Razumećeš jednom zašto sam otišao. Nazdravimo za godine tvoje, Katarina. Život je pred tobom!