slabosti

💭 Ja se ložim na dečake. Ne zanimaju me klinci. Nije mi zabavno prebrzo odrastanje.

Kad živiš da što pre postaneš čovek koji zarađuje da bi imao na kraju meseca da častiš sve svoje drugare i piješ samo skupa pića iz ogromnih kibli i mašeš konobaru jer flaša nije dovoljno ohlađena.

Kad te smara da čekaš u redu na kasi, jer pobogu, tvoje vreme je novac, imaš ti pametnija posla.

Čitav vozni park u garaži jer si čuo negde da ako imaš dobra kola, onda imaš propusnicu kod svih zgodnih devojaka.

Da se vređaš kad se nekome ne dopadaš, pa onda pun sebe pomisliš, ma šta te briga, ionako nisu tvoj nivo.

Ja se ložim na dečake.

Na ove što su spoznali život sa obe strane kolača. 

Na ove što, nakon završene smene kad dođu kući, skuvaju kafu i čitaju Zagora.

One koji imaju i dalje winamp na kompu i slušaju Keša, Tupaka, Grua, Šobića, Ninu Simon, Vudu Popaja, Flojda, Peperse.

Ove što kad čitaju novine, pročitaju dalje od sporta i ne preskaču kulturu.

Nose dukseve i uvek lepo mirišu. 

Što se javljaju majci na telefon i prvi je pozovu kad se ne čuju par dana.

Oni što znaju da prežive sedmicu sa petsto dinara i što obožavaju da idu u luna park.

Ložim se na dečake koji umeju da se postide kad im kažeš " Baš si stvoren da te grlim ceo dan! ", a ne ove egoiste, gde ima da se zna ko koga grli, je l ti jasno?! Boli me uvo za tvoj vozni park, idemo na Mars u papučama.

Ne zanimaju me priče o ekonomiji i potrošnji i kako ne znaš više gde ćeš pre od posla, nego one teme koje počinju sa '' Sinoć sam razmišljao, jebote, baš je majndfak ta priča o vasioni i njenom beskraju ".

Ložim se na dečake čija je duša protkana tajnama i željama, koji se ne stide da zaplaču kad su sjebani i kojima ne smeta ako žensko puši. 

Na one sa kojima možeš da jedeš tortu iz tanjira supenom kašikom u pidžami i gledaš Marvela.

Na onog što će da ti kaže da ćeš totalno sjebati vid ako ne staviš naočare, i koji će te i kad si najružnija gledati podjednako zaljubljeno.

Ložim se na one dečake koji umorni spuste glavu na moje krilo i obožavaju da se češkaju.

Koji će da gledaju u mene sa posebnim sjajem u očima kad im čitam nešto što sam napisala taj dan.

Ne padam na klince kojima je ispod časti da te upoznaju sa svojim prijateljima, a ako to i učine, osećaš se kao ispred Haškog suda. 

Meni se više sviđa dečak koji će uz pivo, sa ushićenjem, da priča svom društvu kako je njegova devojka pogodila tačan rezultat Barsa - PSG.

Ne kapiraš, zar ne? 

Nema veze, bićeš dečak ponovo. 💭