jednostavnost

Jezikom prelaziš uzduž preko providnog papira dok sediš na krevetu naspram mene.

U toj potpuno bezazlenoj radnji, posmatram te i ponovo se krišom zaljubljujem u tebe. U tvoju mirnu ruku i precizne pokrete. Podižeš pogled ka meni, nekako zbunjen i siguran i smešiš se krajičkom usne.

Ovlaš protreseš svoje remek delo pre no što vrh uviješ i izgovaraš " Hoćemo li? ".

Klimam glavom i smejem se jer ne čuješ potpuni odgovor u mojim mislima. 

Ne čuješ kako se kikoćem i vičem " Hoćemo, hoćemo sve i svuda, hoćemo u Dansku zajedno, hoćemo da se držimo za ruke, hoćemo i psa da udomimo, hoćemo da spavamo zagrljeni, hoćemo da slušamo potpuni treš od muzike i hoćemo da se volimo najjače na svetu. Naravno da hoćemo, ne mogu da zamislim da hoću bilo šta drugo sem toga. "

Ustajem sa kreveta i pridružujem ti se na prozoru. 

Delić Beograda se prostire ispod nas i to je najsigurnije mesto na kom sam ikad bila.

Gledam te kako udišeš prvi dim, tvoja Adamova jabučica je moja zlatna jabuka i ja sam ponovo Eva u jebenom rajskom vrtu i mislim da počinjem da kapiram zbog čega je ona upropastila svet. 

Zbog tvog vrata bih sjebala čitavu planetu.

Okrećem glavu i vraćam pogled na ulice ispod nas, potpuno opčinjena tobom i tako besramno zaljubljena u tebe do srži. 

" Tvoj red " govoriš i bez pogleda je preuzimam iz tvojih ruku.

" O čemu razmišljaš ? "

Hah. Nice try.

Razmišljam o tome kako bih izvršila masakr kad bi mi to obećalo večnost u tvojim rukama. 

Razmišljam o tome kako sam ceo život čekala da te pronađem i kako bih ostala potpuno osakaćena kada bih te izgubila. Razmišljam o boji tvojih očiju i kako svakog dana prepoznajem tu nijansu u kafi koji razblažujem mlekom pa se nasmejem.

Razmišljam kako mislim da te volim.

Razmišljam o tome kako mislim da ne bih umela da dišem bez tebe.

" Ni o čemu. A ti? "

Smeješ se.

Pogled ravno u oči.

Ozbiljan si.

Telo mi trni od naših pogleda.

Nežno uzimaš tu providnu cigaretu iz moje ruke.

" Razmišljam kako si lepa. "