simplicity

💭Nemoj da mi kratiš espreso 
Nemoj ni poljupce.
Nemoj da mi šećeriš limunadu
Kao ni da bojiš istinu šarenim lažima.
Nemoj da me grliš ako ne umeš da me stisneš dovoljno jako da znam da je tu, u tvojim rukama, sigurno.
Nemoj, jer ne volim.
Ništa na pola srca, na pola duše, na pola uzdaha.
Ne premotavaj deset sekundi unapred svaku pesmu.
Ne volim žurbu.
Ne radi me haos.
Haos smo sami po sebi, ne komplikuj
dodatno.
Ne kvari jagode sa šlagom,
manje je uvek bilo više.
Nikada me ne pitaj " Gde ćemo? "
Jer svuda ćemo.
Samo hodaj, trči, plivaj!
Drži me za ruku, poljubi me kad ne očekujem,
otkrij svaku bolnu tačku na mom telu.
Voli me u kuhinji, u krevetu, u moru, na pesku, u kolima, na planini, na balkonu, na semaforu, na belim prugama pešačkog prelaza.
Ne ljuti se što ne umem da isfoliram sreću,
Razumi moj bes i
Vrtlog mojih raspoloženja.
Piši mi poruke kad ih ne očekujem.
Ne kupuj mi ruže,
Ni kale,
Ni karanfile.
Ne volim simboliku cveća,
Ne volim jer će uvenuti.
Ja ne venem, ni ti nemoj. Zajedno smo besmrtni.
Stoga nemoj cveće.
Osim ako nije suncokret.
Nauči me da popunim tiket i šta uopšte znači to iz iksa u dvojku.
I samo nemoj da pokušavaš da me naučiš da gledam stvari " realno ".
Taj termin ne prihvatam.
Nisam rođena za realnost, osim ako me iz sna ne izvučeš najlakšim poljupcem koji je čitav Univerzum upamtio.
To je jedina realnost koju prihvatam.💭