Smisao s početka

Prošla je ponoć, nije prvoaprilska šala.

Spucalo me iz čista mira. Ovaj Chad Hurley koji je izmislio youtube i autoplay me gađa tamo gde sam najtanja. Prošle su nedelje i od silnih zavrzlama koje mi se dešavaju svakodnevno i ne stižem da razmišljam o tebi. Zašto i bih? Posle sedam meseci psihičke torture hoću-neću si se konačno izjasnio. Presekla sam i tog dana si nestao za mene. Bez imalo muke i tuge obrisala sam svaki trag tvog boravka u mom životu. Ali gore pomenuti Chad, kao da je čekao ovaj trenutak i samo se prešaltao na muziku po svom izboru. Mučeći se da instaliram glupavi program i oslobodim memoriju sa računara, prvi taktovi ' Forever Young ' mi zalediše prste, zaustaviše dah i svom snagom me pljesnuše po licu.

Dramska pauza.

'Let's dance in style, let's dance for a while,

Heaven can wait we're only watching the skies
Hoping for the best, but expecting the worst
Are you gonna drop the bomb or not?'

Da, to može biti opis našeg odnosa. Ova naša pesma, za koju nisi ni znao da je naša, ali nije ni bitno, ti nikada ništa i nisi znao. Nisam obraćala pažnju na reči proteklih meseci, ritam i predivna melodija su me uvek asocirali na tebe i jedno veče puno priče. Na trenutak sam zapevala ovo i ti si se samo nasmešio, kao da si znao. Ali naravno da nisi, nikada nisi.
Nadamo se najboljem, ali očekujemo najgore. Hoćeš li baciti bombu ili ne?
Ironično se nasmejah. Pa da, ova pesma definitvno opisuje sve.

Sedam meseci odlazaka i dolazaka, strepnje, straha od kraja, čitav moj univerzum u tvojim rukama. Sedam glupih meseci ti je trebalo da baciš prokletu bombu.

Da konačno odeš.

Ne osećam ni sreću ni tugu, ne osećam da sam se oslobodila.

Osećam se kao da ležim pokraj nekog puta, izmučena, a opet bez ijedne modrice.

Glava mi pulsira i srce polako pronalazi tempo koji je podnošljiv.

Da, jesam pisala već o krajevima i sve ovo zvuči poznato, već ispričana priča. Ali ne, ovaj put osećam da je definitivno to to. Milion misli koje su konstantno pravile tornado u mojoj glavi se polako smiruju i prelaze u tek tihi povetarac.
Uspevam da ih savladam i to je jedina stvar koja mi izmamljuje osmeh. Jedva primetan, ali tu je, osećam ga.
Ti si bio moja oluja i uništio si svaki deo mene. Do temelja. Ali baš zato ću izgraditi nešto mnogo lepše.
Trebaće vreme, naravno, ali ne brinem. Znam da ću biti na mnogo lepšem mestu kada bude vreme za to.
Bacio si bombu i ja sam ti zahvalna. To je bilo jedino što sam ti ikada zatražila. 

Kako kaže Cobain, hvala ti za katastrofu, trebala mi je za umetnost!