Svi tvoji odlasci

Ti baš nikada nisi umeo da odeš.
Uvek si želeo da se smejem i da se onda tihim korakom išunjaš iz mog života.
Ali uvek bi zakačio nešto i ta buka pri odlasku bi moju egzistenciju razbila na najsitnije komade.
Pa bi samo otrčao.
I onda dok bih ja sređivala haos koji je ostao, pred sam kraj bi se pojavio i kao u onim tinejdžerskim filmovima bi mi dodao poslednje papire sa poda.
Nasmešio bi se i uneo sunce u moj život.
Vremenom si proredio povratke,
I onda kad bih sa sobom rešila i sebe ubedila da si stvarno otišao,
Samo bi se pojavio niotkuda.
Kažu na drogu se navučeš i teško skineš.
Ja im kažem da nisu još upoznali tebe.
Zaista, baš si užasan u odlascima.
Poslednji put si se sasvim tiho iskrao, nisam ti čula ni korake.
Ali kada sam otvorila oči, srce mi se steglo.
Izgužvana posteljina, razbacana osećanja, pomešan ukus ljubavi i gorčine na usnama..
Možda je ovaj put zauvek ?