Minina patetisanja

Hajmo u Rio de Žaneiro!

Hajde samo večeras zanemari svu ovu tišinu između nas, preleti ove kilometre i uzmi me za ruku. Idemo u Brazil jebote! Da igramo salsu po ulicama, da pijemo kapirinju i smejemo se glasno.

Večeras zanemarimo sva tvoja ćutanja, sva moja javljanja, sve protraćene noći i sve raspravke. 

Idemo u Rio de Žaneiro!

Tamo nas niko ne zna i ponovo se međusobno nećemo znati kada se vratimo. Ljubiću te na sred ulice dok prelazimo preko pešačkog.

Grliću te oko struka i baš će me boleti uvo da li nas neko vidi!

Na nekoj zabačenoj plaži ćemo čekati zoru i deliti cigaretu.

Ili tompus, ipak je Brazil Brazil!

Pre nego što se vratimo, tu na vratu ću istetovirati slovo tvog imena.

Da stojiš tu, dok isto mesto žudi za tvojim usnama.

Hajde molim te, večeras mi pričaj o vasioni, puštaj Zostera i Preleta, grli me jako, preturaj mi po torbi i stidljivo mi se nasmeši.

Obećavam da ćemo ponovo posetiti tišinu sutra.

Ali samo mi jednu želju ispuni,

Hajmo večeras u Rio de Žaneiro!