Pesma o meni, Suncokretu

Nazivali su me svakakvim imenima, ali jedini nadimak 

kog se sećam bio je Suncokret.
Govorili su mi da sam lud,
da trčim oko moje crnokose i živim kako ona diktira.
Ja sam se smejao.
Rekli su da nemam svoje JA

 i da sam svoju muškost izgubio onog dana kada sam zbog nje pustio suzu.
Ja sam se smejao.
Kazali su, juriš je i umireš svaki put kada ona odlazi.
A odlazi često. 

Osvesti se, ponavljali su.
Ja sam se, doduše, smejao.
I tako, nazvaše me Suncokretom.
Neka ih, nisu oni ništa loše mislili.
Oni samo nikada nisu imali svoje Sunce, za koje je vredelo svake noći umirati.