Na kraju krajeva, ti si moje čudo
Ne znam ja puno o životu. I pravi sam laik što se prave muzike tiče.
Reči su moje igračke, ali sve mi se više čini da smo zamenile uloge na spavanju, pa se sad one igraju sa mnom.
Izgubila sam negde inspiraciju i plahovite misli, a da stvar bude ozbiljnija, izgubila sam volju da ih tražim.
Vrtim se u krug, bezazleno tumaram kroz ovaj život, kao prava muva bez glave.
Ostavila sam izgleda negde u malom mozgu onaj osećaj odgovornosti, zrelosti, zabrinutosti i malo se otela kontroli sa ovom nemarnošću.
Smejem se vetru kada se zaigra u mojoj kosi, i plačem sa kišom jer se tada ne vidi.
Lažem, ne plačem sa kišom, to je previše filmski da bi uspelo. Ja kad plačem, uglavnom je toliko visoka temperatura, da pomešana sa mojim besom i histerijom izaziva u najmanju ruku vrtoglavicu.
Ali postoji taj čudesni sudbonosni splet okolnosti, u koji čim prestanem da verujem, on me opomene.
Tako si mi ti došao, kao opomena.
Inače ne volim da me opominju, ali sudbino, opomeni me sa njim još milion puta ako čitaš ovo!
Nikad lepše opomene od ovog vraćenog sjaja u očima i osmeha za koji sam zaboravila da postoji. Ne mogu da se setim kad su me poslednji put jagodice zabolele od smeha, sve dok se ti nisi pojavio, opomeno.
Došao si isprva tiho i neprimetno, a onda se sve desilo tako brzo da sam u jednom trenutku samo bila svesna da sam ponovo živa. Zatekla sam samu sebe kako pevušim
' Because maybe you're gonna be the one that saves me. And after all you're my wonderwall.. ' .
Stajala sam ispred mora dok su me talasi zapljuskivali, udisala duboko i zamišljala da vodim ljubav sa tobom.
Čekala sam da vidim tvoje ime na ekranu i sa sobom se borila da ne vidiš ti moje. Namerno sam kasnila, provocirala te, ne bih li iz tebe izvukla neku povratnu reakciju.
I svaki put kada bi se onako stidljivo nasmešio, prekrstio ruke i pravio se ljut, moje srce je bilo na granici da prepukne od sreće.
I sada dok ovo pišem, ja " knjiški moljac ", osećam tvoj miris. Pa sklapam oči i grlim jastuk.
Oasis peva kako ne veruje da se iko oseća kao on kada si ti u pitanju, a ja razmišljam..
Možda me zaista baš ti spasiš, opomeno.
Reči su moje igračke, ali sve mi se više čini da smo zamenile uloge na spavanju, pa se sad one igraju sa mnom.
Izgubila sam negde inspiraciju i plahovite misli, a da stvar bude ozbiljnija, izgubila sam volju da ih tražim.
Vrtim se u krug, bezazleno tumaram kroz ovaj život, kao prava muva bez glave.
Ostavila sam izgleda negde u malom mozgu onaj osećaj odgovornosti, zrelosti, zabrinutosti i malo se otela kontroli sa ovom nemarnošću.
Smejem se vetru kada se zaigra u mojoj kosi, i plačem sa kišom jer se tada ne vidi.
Lažem, ne plačem sa kišom, to je previše filmski da bi uspelo. Ja kad plačem, uglavnom je toliko visoka temperatura, da pomešana sa mojim besom i histerijom izaziva u najmanju ruku vrtoglavicu.
Ali postoji taj čudesni sudbonosni splet okolnosti, u koji čim prestanem da verujem, on me opomene.
Tako si mi ti došao, kao opomena.
Inače ne volim da me opominju, ali sudbino, opomeni me sa njim još milion puta ako čitaš ovo!
Nikad lepše opomene od ovog vraćenog sjaja u očima i osmeha za koji sam zaboravila da postoji. Ne mogu da se setim kad su me poslednji put jagodice zabolele od smeha, sve dok se ti nisi pojavio, opomeno.
Došao si isprva tiho i neprimetno, a onda se sve desilo tako brzo da sam u jednom trenutku samo bila svesna da sam ponovo živa. Zatekla sam samu sebe kako pevušim
Stajala sam ispred mora dok su me talasi zapljuskivali, udisala duboko i zamišljala da vodim ljubav sa tobom.
Čekala sam da vidim tvoje ime na ekranu i sa sobom se borila da ne vidiš ti moje. Namerno sam kasnila, provocirala te, ne bih li iz tebe izvukla neku povratnu reakciju.
I svaki put kada bi se onako stidljivo nasmešio, prekrstio ruke i pravio se ljut, moje srce je bilo na granici da prepukne od sreće.
I sada dok ovo pišem, ja " knjiški moljac ", osećam tvoj miris. Pa sklapam oči i grlim jastuk.
Oasis peva kako ne veruje da se iko oseća kao on kada si ti u pitanju, a ja razmišljam..
Možda me zaista baš ti spasiš, opomeno.
Коментари
Постави коментар