Utorci su za filozofiranje

Gledam vas i srecna sam sto nikada necu biti kao vi. Slusam vas i smejem se vasoj ogranicenosti. Nikada necete biti srecni, a ja nikada necu dopustiti sebi da ispunjavam ocekivanja okoline. Gledam vas, i svi ste bre isti. I bicete sve dok budete zeleli da se razlikujete na identicne nacine. Dok budete ziveli u ubedjenju da odelo, boja kose, poslednji modeli telefona cine da budete posebni, ja cu se opet smejati. I citacu neke stare knjige koje pronadjem u kuci. Od autora za koje nikad niko nije cuo. I bez sinopsisa na poledjini. I gledacu crno bele filmove. I nikada necu baciti video rekorder, i namerno necu materijal sa video kaseta prebaciti na DVD. I picu domacu kafu. Radovacu se suncu, i setacu se po kisi. Necu da se krijem u svojoj jazbini. Upoznavacu nove ljude. Jescu sladoled umesto torte za Novu godinu. Kupacu se u reci, na nekoj divljoj plazi. I smejacu se iz sveg glasa. A za sredinu u kojoj zivim ne marim. I nju cu da menjam. Covek je ziv dok je u pokretu.A ja se nikad necu skrasiti. I ne, nije stvar u tome sto ja ne ispunjavam ocekivanja okoline. Okolina jednostavno nije po mojim ocekivanjima. Pa ako joj smetam, nek na mene ne obraca paznju, kao sto ni ja za nju ne marim.