Kad bi Mina imala brod

Ja bih jedan mali brodić,
tek da imam gde da se sakrijem
od kiše.
Mada, ne bih se uistinu krila.
Kiša na reci ili na moru
je možda jedan od najlepših prizora
za gledanje.
Dakle, skuvala bih kafu
i sela na taj moj mali brod i
plovila ka horizontu.
Ukoliko bih bila na moru.
Na reci bih, pak morala da pratim struju.
Jer velika je to sila,
ne bih smela da joj se suprotstavim.
Ali plovila bih isključivo u zoru
ili u suton
Tada je voda najmirnija, sunce najbliže,
a vazduh najprijatniji.
Ma čak i kafa ima drugačiji,
mnogo lepši ukus.
Ne bih je možda ni šećerila, kao
što obično radim.

Ako bih naišla na još jedan brodić,
mahala bih.
Iako ne poznajem osobu koja
upravlja njime, mada zapravo ne upravlja.
Jer broda ne bi bilo da nema i
vode, stoga on od nje zavisi.
Mi smo samo tu kako bi ga
usmerili, ali ako bi voda odlučila
mogli bismo vrlo lako i tu moć
da izgubimo.
Ali mahala bih ka brodu,
u nadi da je u njemu neki sanjar
sličan meni.

Možda on, pak pije čaj i pre sutona
se vraća na obalu, jer sasvim
moguće uživa da plovi po
najjačem suncu.
Možda je sa još nekom osobom
koja uživa da pije vruć napitak
na vodi. A možda samo uživa
u sanjarevom društvu.
Ne znam, ali nagadjam. Smišljam im
imena, zamišljam njihove živote,
u koju boju su okrečili kuhinju,
a u koju svoju sobu.
Zamišljam gde rade
i čitaju li knjige.
Možda pišu dok su na brodu.
Nekad pomislim da
možda i oni razmišljaju o meni.
Pa se nasmejem, jer bi mi
to jako laskalo.
Jer bi to značilo da postoji
još neko budalast kao ja.
Pa im mašem.

Ako odmahnu, ako se
sretnemo jer idemo u susret
jedni drugom,
možda razmenimo osmehe uz odmahivanje.
A možda i po koju reč.
Onda bih saznala njihova imena
i njihove priče.
I stekla nove prijatelje.
Ko zna, možda bismo jednog dana
svi zajedno kupili jedan veliki brod,
I svako jutro plovili.
Možda bismo imali sasvim nove priče.
Možda bi svako od nas promenio
boju zidova u kuhinji i
sobama.
Eh, kad bih samo imala mali brod.
Ko zna, kakav život bih imala!