Šta ti ostavljaš u ovoj godini? :)
- Osecas li?
- Osecam li sta?
- Euforiju u vazduhu,blizi se Nova godina,zar nisi srecna i uzbudjena?
Vec sam odlutala u svoje misli i pokusavam da premotam film na prvi januar ove godine. Sta li to ostavljam za sobom?
Ostavljam jednu ljubav,bezbroj poljubaca i uzdaha ostavljenim na zidinama mog vrata. Milion izmamljenih osmeha,ubrzan rad srca pri svakom susretu sa jednim parom očiju. Osećanja koja sam iskusila po prvi put. Ostavljam strah od gubitka. Bol,suze i pregršt neprospavanih noći. Zagrljaje koji su prekratko trajali i neuzvraćane poglede. Duge šetnje u tišini.. Ruku u ruci. Ostavljam sve osmehe prelepljene preko mog ravnodušnog izraza lica,i sve one ljude koji su ih strgli praveći iskrivljene grimase od bola. Ostavljam;jer je tako trebalo da bude. Jednu priču,početke drugih neuspelih priča. Ostavljam još jednu osobu,sve uspomene na nju,a bol otkada je nema nosim sa sobom. Ostaće zauvek urezane u pamćenje njeni saveti,pohvale i kritike.
Ostavljam i mnogo sati glasnog smeha,gomilu predivnih momenata. Sve kafe popijene nakon burnih pijanih noći. Glas koji je nestajao negde u gradu. Najlepše večeri mog života ostaju baš u ovoj godini. Nova poznanstva,nova prijateljstva,kraj nekih starih nazovi prijateljstava. Puno teških reči preko kojih se ne prelazi. Ostaju uspomene sa prve ekskurzije,spavanje na stepenicama. Sve noći provedene nad knjigom,svaki uspeh.
Ipak,sve je drugačije na kraju godine kada je uporedim sa početkom. Smešim se. Ma koliko čudno to bilo,čak i pomalo tužno,srećna sam jer sam svesna toga da barem nisam stajala u mestu sve vreme. Čitavu priču sam proživela. Ubacivala neke sporedne likove,učestvovala u sreći glavnih i možda bila uzročnik nekakvih ružnih trenutaka. Bilo kako bilo,ne osećam nikakvu euforiju. Seta se meša sa uzbuđenjem,pomalo ima i sreće,ali nisam euforična. Spokoj. Možda je to prava reč.
Spokojna sam jer sam svesna toga da sam davala svoj maksimum. Volela sam celim svojim bićem,plakala iz duše,opraštala i ljutila se najiskrenije. Ćutala kada sam imala mnogo toga da kažem,jer se vodim time da će sve već biti rečeno kada za to bude vreme. Ja sam učinila šta je bilo do mene. Možda previše verovala ljudima,pa zbog toga sada teško ko uspe da pridobije moje poverenje.
Zadovoljna sam i spremna za sledeću godinu. Uspomene iz ove ostavljam u istoj.
- Ne budi blesav. Oseća se prvi sneg,a on me itekako vraća u vreme kada sam bila srećna i uzbuđena.
Smešim se.
- Šta ti ostavljaš u ovoj godini?
- Osecam li sta?
- Euforiju u vazduhu,blizi se Nova godina,zar nisi srecna i uzbudjena?
Vec sam odlutala u svoje misli i pokusavam da premotam film na prvi januar ove godine. Sta li to ostavljam za sobom?
Ostavljam jednu ljubav,bezbroj poljubaca i uzdaha ostavljenim na zidinama mog vrata. Milion izmamljenih osmeha,ubrzan rad srca pri svakom susretu sa jednim parom očiju. Osećanja koja sam iskusila po prvi put. Ostavljam strah od gubitka. Bol,suze i pregršt neprospavanih noći. Zagrljaje koji su prekratko trajali i neuzvraćane poglede. Duge šetnje u tišini.. Ruku u ruci. Ostavljam sve osmehe prelepljene preko mog ravnodušnog izraza lica,i sve one ljude koji su ih strgli praveći iskrivljene grimase od bola. Ostavljam;jer je tako trebalo da bude. Jednu priču,početke drugih neuspelih priča. Ostavljam još jednu osobu,sve uspomene na nju,a bol otkada je nema nosim sa sobom. Ostaće zauvek urezane u pamćenje njeni saveti,pohvale i kritike.
Ostavljam i mnogo sati glasnog smeha,gomilu predivnih momenata. Sve kafe popijene nakon burnih pijanih noći. Glas koji je nestajao negde u gradu. Najlepše večeri mog života ostaju baš u ovoj godini. Nova poznanstva,nova prijateljstva,kraj nekih starih nazovi prijateljstava. Puno teških reči preko kojih se ne prelazi. Ostaju uspomene sa prve ekskurzije,spavanje na stepenicama. Sve noći provedene nad knjigom,svaki uspeh.
Ipak,sve je drugačije na kraju godine kada je uporedim sa početkom. Smešim se. Ma koliko čudno to bilo,čak i pomalo tužno,srećna sam jer sam svesna toga da barem nisam stajala u mestu sve vreme. Čitavu priču sam proživela. Ubacivala neke sporedne likove,učestvovala u sreći glavnih i možda bila uzročnik nekakvih ružnih trenutaka. Bilo kako bilo,ne osećam nikakvu euforiju. Seta se meša sa uzbuđenjem,pomalo ima i sreće,ali nisam euforična. Spokoj. Možda je to prava reč.
Spokojna sam jer sam svesna toga da sam davala svoj maksimum. Volela sam celim svojim bićem,plakala iz duše,opraštala i ljutila se najiskrenije. Ćutala kada sam imala mnogo toga da kažem,jer se vodim time da će sve već biti rečeno kada za to bude vreme. Ja sam učinila šta je bilo do mene. Možda previše verovala ljudima,pa zbog toga sada teško ko uspe da pridobije moje poverenje.
Zadovoljna sam i spremna za sledeću godinu. Uspomene iz ove ostavljam u istoj.
- Ne budi blesav. Oseća se prvi sneg,a on me itekako vraća u vreme kada sam bila srećna i uzbuđena.
Smešim se.
- Šta ti ostavljaš u ovoj godini?
Коментари
Постави коментар