Zagonetka ljubavi

U zelenoj sobi u jednom ćošku sediš ti. 

Sklupčan između zidova i bezbroj misli koje se prepiru.

Tišina je preglasna. 

Slepoočnice ti trepere od pritiska pri donošenju ispravne odluke. 

Postoji li ijedna ispravna odluka, uopšte ?

Na drugom kraju sobe, 

u ćošku naspram tvog, 

Ona.

Nezainteresovano gleda u desnu stranu, 

Dok ti gledaš ravno u njen profil.

Da li je uopšte svesna tvog prisustva? 

Pogledom pratiš njen i ništa ti ne privlači pažnju. Sivo zeleni zidovi bola, 

strepnje, 

neizvesnosti i 

uspomena.

I ona. I ti. 

I okean udaljenosti između vas.

Preispituješ se. 

I preispituješ nju.

 Onda se setiš stotinu stvari izgovorenih između vas koje su mogle biti pogrešno protumačene. 

Možda si je uvredio.

Valjda nisi, ali opet.. Onda kriviš sebe. 

A zapravo jedna sitna žuta mrlja joj privlači pažnju i zato ne gleda u tebe. 

Okean.

I malo po malo, 

milimetar po milimetar se sužava.

Pogledi vam se sreću. 

Vatra. 

I pepeo. 

I onaj kusur koji je ostao od vas. 

Bes. 

Žeđ. 

Gorčina. 

Ali osmeh. 

I okean je presušio, ponovo.

A vazduh odavno nije bio čistiji, udahni duboko. 

I udahni je opet.