Na ivici

Stojim na litici.

Iza mene je tlo, ispred mene bezdan. 

Ledena voda u kojoj vidim svoj odraz kao malu tačkicu, 

Doziva me. 

Klatim se. 

Krećem i stajem. 

Ne umem da definišem strah. 

Možda me za nijansu više plaši ostajanje na tlu. Čvrstom i sigurnom. 

Poznatom. 

Utabanom. 

Talasi glasno i silovito udaraju u stenu. Zaglavljena sam. Znam da plivam. 

Nije tu začkoljica. 

Struja je problem. 

Može me prihvatiti i odvesti na potpuno nova mesta. Ali može me odgurnuti tako jako i odrubiti mi glavu udarcima. 

Večita dilema u mojoj podsvesti. 

Klatim se. 

Desnom nogom sigurno na tlu. 

Levom stojim iznad mora. 

Tako lepo miriše. 

Mami me da raskrstim i skočim. 

Ali strah mi kola venama.

Dilema. 

Drhtaj. 

Oštar vazduh mi kida pluća. Ne znam kuda.