Februarski merlinizam

Danas sam okej, mada ako nastavim ovako, ova Drama sluti na beskraj. I ja ću onda početi da vičem "Daj, nazovi me! ", izgovaraću one rečenice koje počinju sa " Dabogda! ", a u tihim noćima kad se budem slamao konobaru ću da pričam " E, otkad se nisi javila.." dok me u snu budu proganjali Duhovi konjaka. Zato daj, već Godinama Ja potpuno trezan umirem jer valjda je to ono što se dešava Kad čovek voli ženu, šta znam. Ne prihvatam demonstrativno da Sve je laž, iako će uvek Ostati istine dvije i ja sa tim moram živeti, jer još uvek nisam otkrio Undo za nas. Zaboravi.. Iako ja nikada neću zaboraviti, a posebno neću ono Kad si rekla da me voliš. Srce mi je tako lupalo to veče, pomislio sam " Božić je!". Voleće me čitave godine! I od silne sreće tog trena pomislio sam da će mi trebati Hitna. Ali nije. Otišli smo na Burek u tri ujutru, ja sam te gledao bez reči i mislio kako te Bez obzira na sve, i na to što si Deset mlađa ja tako ludo volim. Pa vidiš, taj bol od silne ljubavi i ovaj bol sada zbog nemanja te ljubavi izaziva sličnu Grudobolju. Harmonika je zasvirala sasvim tiho i došlo mi je da te pozovem i kažem " Hajde, noćaš mi dođi! Ja sam na te navik'o! ", ali nisam. Kad zamirišu jorgovani i kad se klupko naše ljubavi zauvek razmota, ja ću ti reći još samo nešto: '' Ako me ikada sretneš ne prilazi mi, ne gledaj me dugo! '' Jer ću doći u iskušenje da te zavolim opet. A oboje dobro znamo da Ako izgovorim ljubav odgovor neću dobiti. Jer će ispred mene ponovo, biti samo Zid . Zato sam te nazvao kada Zaspao je Mesec i tiho ti rekao '' Pogledaj sa prozora i reci mi Je l Sarajevo gde je nekad bilo? '' Bila si zbunjena i samo si promrmljala '' Ne budi me, seno ''. Ja sam se nasmešio, miran jer ti čujem glas i pozdravio te. '' Laku noć, moja mala barbiko.''