Subote
Sranje je.
S oproštenjem, ali jeste.
Sranje je ovo vreme. Ova modernizacija koja nas je unazadila.
Niko nije savremen, svi su učaureni.
Šta uopšte znači biti savremen?
Svi žive u nekom momentu, hvatajući i jureći za onim što tek dolazi, a šta je sa onim što je bilo?
Nije zarobljeništvo živeti u prošlosti i nije sloboda živeti u sadašnjosti.
Naći balans, bez da se slomiš, e to je umetnost.
Bežimo od sebe da bi otišli nekom,
gubimo sebe da bi nas neko pronašao.
Prioriteti su se skroz pomešali, sve je naopako.
Suočiti se sa samim sobom, to je postala misterija poput Bermudskog trougla.
Možda grešim, pričam iz ličnog iskustva, ali ja ne poznajem nikoga ko je sam sa sobom seo i upoznao se. Onako istinski, priznao sebi sve strahove, suočio sve stavove i naučio da živi.
Mahmunt Orhan se vrti na replay na mojoj plej listi, i sve što čujem je ' Monday' .
I sve što mi prolazi kroz glavu, iako veze s ponedeljkom nema, si ti.
Možda jer suočenje s ponedeljkom nosi neku dozu straha od novog početka, od novih obaveza, krug se ponovo vrti.
Možda se i ja plašim susreta sa tobom, novog početka sa nekim novim i starog kruga koji ne prekida svoj ples.
No, ne želim da pričam o tebi.
Pogled mi pada na skromnu biblioteku u mojoj sobi.
Knjiga koja mi zadržava pogled na sekund jeste ' Na autobuskoj stanici ', Erih Koš.
Nikada je nisam pročitala do kraja,
Ali je nekako oduvek pripadala meni.
Znate onaj momenat kada ugledate neku stvar i jednostavno znate da je to to, ona fatalna ljubav na prvi pogled.
Ova knjiga i ja smo imale taj momenat prepoznavanja.
Možda univerzumu fali tog prepoznavanja,
Među ljudima, između prirode i ljudi, ljudi i životinja..
Možda smo mi, ljudi, negde opasno pogrešili.
Kao kada pletete džemper, i jedan pogrešan korak skroz izmeni sliku.
Znate na šta mislim?
Ko zna gde smo mi skrenuli sa puta, onako buntovno i napravili ovo što smo danas.
Ako neko zna,
ako znate nekoga ko zna nekoga ili ste taj neko možda Vi,
ukoliko znate tajnu i ključ,
podelite ga sa šakom ljudi sličnih vama.
Ko zna, možda se još uvek damo spasiti.
S oproštenjem, ali jeste.
Sranje je ovo vreme. Ova modernizacija koja nas je unazadila.
Niko nije savremen, svi su učaureni.
Šta uopšte znači biti savremen?
Svi žive u nekom momentu, hvatajući i jureći za onim što tek dolazi, a šta je sa onim što je bilo?
Nije zarobljeništvo živeti u prošlosti i nije sloboda živeti u sadašnjosti.
Naći balans, bez da se slomiš, e to je umetnost.
Bežimo od sebe da bi otišli nekom,
gubimo sebe da bi nas neko pronašao.
Prioriteti su se skroz pomešali, sve je naopako.
Suočiti se sa samim sobom, to je postala misterija poput Bermudskog trougla.
Možda grešim, pričam iz ličnog iskustva, ali ja ne poznajem nikoga ko je sam sa sobom seo i upoznao se. Onako istinski, priznao sebi sve strahove, suočio sve stavove i naučio da živi.
Mahmunt Orhan se vrti na replay na mojoj plej listi, i sve što čujem je ' Monday' .
I sve što mi prolazi kroz glavu, iako veze s ponedeljkom nema, si ti.
Možda jer suočenje s ponedeljkom nosi neku dozu straha od novog početka, od novih obaveza, krug se ponovo vrti.
Možda se i ja plašim susreta sa tobom, novog početka sa nekim novim i starog kruga koji ne prekida svoj ples.
No, ne želim da pričam o tebi.
Pogled mi pada na skromnu biblioteku u mojoj sobi.
Knjiga koja mi zadržava pogled na sekund jeste ' Na autobuskoj stanici ', Erih Koš.
Nikada je nisam pročitala do kraja,
Ali je nekako oduvek pripadala meni.
Znate onaj momenat kada ugledate neku stvar i jednostavno znate da je to to, ona fatalna ljubav na prvi pogled.
Ova knjiga i ja smo imale taj momenat prepoznavanja.
Možda univerzumu fali tog prepoznavanja,
Među ljudima, između prirode i ljudi, ljudi i životinja..
Možda smo mi, ljudi, negde opasno pogrešili.
Kao kada pletete džemper, i jedan pogrešan korak skroz izmeni sliku.
Znate na šta mislim?
Ko zna gde smo mi skrenuli sa puta, onako buntovno i napravili ovo što smo danas.
Ako neko zna,
ako znate nekoga ko zna nekoga ili ste taj neko možda Vi,
ukoliko znate tajnu i ključ,
podelite ga sa šakom ljudi sličnih vama.
Ko zna, možda se još uvek damo spasiti.
Коментари
Постави коментар