strah je slabost

volela bih da na momente obrnemo duše, a ne situacije 

na čemu uvek potenciraš kad se osetiš ugroženo 

želela bih da osetis te vrtloge pomešane ljubavi i besa

kad bi uzeo moju dušu na dva dana nikad više ne bi radio na svoju štetu 

dala bih ti i moje oči 

da vidiš kako si lep kad me pogledaš ispod oka

ili dok spavaš 

ili igraš basket 

želim da zamenimo naše ruke da vidiš kako ti je koža nežna ispod moje

da osetis nalet ljubavi veće od svemira kad staviš šaku na svoj obraz

želim da zamenimo brige

i da osetiš nemir koji ja osećam dok voziš umoran

ili ljut

ili tužan 

od svega svog što imam, najviše bih želela da imam moć da ti dam tebe, onakvog kakav si u mojim očima,

mojoj duši 

mojim rukama 

jer bi onda shvatio da nije želja za kontrolom,

već strah da ću te izgubiti

a ne postoji niko ranjiviji od čoveka koji se plaši 

ti si moja radost,

ali kad ne gledaš, moj si najveći strah