Ja volim da sam papuča

Kao društvo kom je prešlo u naviku da smišlja nakaradna imena za sve, došli smo do faze etiketiranja iskrenosti. Ne bi mi ova tema pala na pamet da nisam danas kroz šalu, rekla prijatelju da je takozvana ' papuča '. Njegov odgovor je bio : ' Ti ćeš da mi pričaš, šta si sve ti radila zbog nekoga. ' I tu, priznajem, zastadoh na trenutak. Ali ja nisam papuča! Ja sam zaljubljena i činim ono što će da usreći mene i mog partnera. I srećna sam sa njim. Ali nisam papuča, zar ne?

Kao što rekoh, zbog te naše loše navike da smišljamo nakaradna imena za sve, doveli smo do zahlađenja i distanciranja. Naime, odnos muškarca i žene, momka i devojke, treba da bude zasnovan na poštovanju, iskrenosti, odricanjima radi uzajamne dobrobiti, kompromisu. Suština življenja sa nekim jeste činiti jedno drugog srećnim. Ali nailazimo na problem, koji je socijalne prirode, i baš zato ga nazivamo problemom. Evo nekih banalnih primera:

Dečko devojci kupi ružu, bez ikakvog povoda, jednostavno poželi u tom trenutku da je iznenadi. On je spontan i šarmantan. Ali u društvu, on je papuča.

Dečko ne kasni na sastanak sa devojkom, a kada zakasni izvinjava joj se. Iskren je i vaspitan. U društvu, on je papuča.

Devojka sa pola žurke odlazi sa dečkom. Ona se trudi da uskladi društvo i emotivni život, kao i da provede što više vremena sa dečkom. U društvu, ona je zanemarila svoje prijatelje zbog momka, dakle, ona je papuča.

Postoji još dosta primera, svakako suština je ista. Problem je nastao kada je velika većina ljudi počela da obraća pažnju na te opaske. Zbog nekog lažnog i privremenog položaja u, isto tako, privremenom društvu, ljudi počinju da se dokazuju na totalno pogrešan način. U odnosima sa suprotnim polovima, dolazi sa obe strane do nekakvog ' zauzimanja stava '. Muškarci koji tu sebe smatraju alfa mužjacima koji samo pucnu prstima i devojka uradi šta im je volja. A sa druge strane devojke, koje zauzimaju stav nekakvih bezobraznih, bezosećajnih i hladnih bića koja apsolutno ne zavise ni od koga. I iz tog razloga vam veze traju po dva meseca, iz tog razloga što glumite nekoga ko niste ne smete da pređete preko umišljenog ponosa, za koji niste znali da postoji dok niste videli taj termin u nekom od sladunjavih tinejdžerskih filmova. Kad shvatite da ne živite već viđeni film, već svoju sopstvenu priču možda ćete se dozvati pameti.

Ljubav je divna. I ukoliko volite nekoga, sasvim je normalno da ćete mu izlaziti u susret zarad njegovog zadovoljstva. Naravno, povremeno. Na primer ako si želeo da pogledaš neku najnoviju akciju u bioskopu, a devojka te zamoli da pogledate neki drugi film, to je skroz u redu. Živimo u dobu savremene tehnologije, i taj film ćeš već kroz mesec dana moći da pogledaš onlajn.

Hoću reći da se morate da se volite onako kako osećate, ne onako kako razmišljate. Jer skrnavite ljubav takvu kakva je takvim postupcima. Volite se, smejte se, radite najgluplje stvari, ostajte do svitanja napolju, sve je to normalno i svi naši preci unazad počevši od naših roditelja su kroz to prošli. Sada smo u tim godinama kada možemo sve, ali ni to neće doveka trajati. Jednog dana, vrlo uskoro, moraćemo da se brinemo o svojim porodicama, o svom poslu i slično. Pa hajde da se kroz petnaest godina da ne sećamo neiskrenih i isfoliranih odnosa, nego da se nasmejemo punog srca i budemo srećni što smo bili papuče.